Dok se približavamo istrazi tužilaštva i Interpola o jezivim zločinima – organizovanoj pedofiliji i brutalnom ubistvu deteta unutar manastira Srpske pravoslavne crkve – javnost saznaje sve više o duboko ukorenjenom sistemu ćutanja, prikrivanja i saučesništva.
Piše: Bojan Jovanović
Prema informacijama do kojih smo došli, jedno visoko rangirano crkveno lice – u rangu mitropolita – odlučilo je da progovori. Dao je audio svedočenje, jasno navodeći koja su deca bila targetirana za pedofiliju unutar SPC, a koja ne. Uz svedočenje, dostavio je i dokumentaciju koja pokazuje kako su ove monstruozne aktivnosti finansirane.
Ovo nije usamljen slučaj. Novi svedok, sveštenik koji je četiri puta davao iskaze o pedofiliji, podvođenju dece i drugim zločinima unutar SPC, takođe je istupio. Ali njegova dokumentacija nikada nije stigla do tužilaštva. Četiri puta. Četiri pokušaja da se pravda pomeri s mrtve tačke – i četiri puta sistem je pokazao šta zapravo štiti: sebe, a ne žrtve.
Ovo više nije priča o neefikasnoj birokratiji. Ovo je operativna tišina. Očigledna i opasna sprega između SPC, bezbednosnih službi i samog vrha države. Ovde nije reč o greškama. Reč je o namernom saučesništvu. Reč je o dogovorenom nepostupanju, o svesnom zataškavanju dokaza, o dubokom paktu moći koji decu koristi kao oružje ćutanja.
Da li postoji išta niže od institucije koja koristi Božje ime da bi prikrila najmonstruoznije zločine? Da li iko u ovom društvu još ima hrabrosti da se pita: gde su dosijei? Gde su svedočenja? Gde su tužioci?
Narod treba da zna: u ovoj zemlji postoji hijerarhija nepravde. I na njenom vrhu se ne nalaze lopovi, već zveri – obučene u crno, zaštićene od zakona, vezane s državom, bogatstvom i tajnim dosijeima.
Ovo je poziv na buđenje. Jer ako država neće da zaštiti dete silovano i ubijeno u manastiru – moraće da odgovori zašto neće. I kome tačno polaže račune. Jer zakletve i mantije više nisu dovoljna maska za zločin.
